О књизи: 2017 / Дела руског писца, публицисте, филозофа Константина Леонтјева (1831–1891) надалеко су позната у Русији и у иностранству. Читаоцу практично није познато епистоларно наслеђе овог најзанимљивијег аутора. Са изузетком мале збирке објављене у Паризу 1950-их, његова преписка никада није објављена засебно. У међувремену, писма пружају најживљи и најсмисленији увид у његов поглед на свет, јер је управо у њима он отворено, без прибегавања интерном. цензуре, изнео своје оригиналне (за савременике, понекад шокантно оригиналне) судове и ставове. Публикација обухвата одломке из писама који су најзначајнији за реконструкцију психолошког портрета Константина Леонтјева и слике његовог живота. Међу њима су поруке А. А. Фету, Просперу Мерими, В. В. Розанову, И. С. Аксакову, Н. П. Игнатјеву, писма Леонтјева младим поштоваоцима - заправо, микро-трактати који одражавају ауторов поглед на свет на самом крају његовог живота. Збирка писама укључена у ову књигу може се назвати својеврсном аутобиографијом једног изузетног мислиоца. Публикацију је саставио и припремио изузетни петербуршки историчар, књижевни критичар, преводилац Д. В. Соловјов.